Pobjegla je iz Sjeverne Koreje da svijetu prenese jednu poruku – I skamenili smo se

0
6047

Daleko od toga da su Srbija ili Amerika sjajne zemlje, ali nakon što čujete priču devojčice koja je pobegla iz Severne Koreje, biće vam jasno da uvek može gore, mnogo gore. Ona je pobegla u potrazi za dragocenom slobodom, a koliko je ona zaista dragocena podsetiće vas njena priča.

Govor koji je održala pred članovima organizacije “Jedan mladi svet” naterao im je suze na oči, a mi vam ga prenosimo u celosti.

“Moram da vam kažem ovo i ne pričam samo u svoje, već i u ime ljudi koji žele da kažu svetu šta im je na srcu.

Život u Severnoj Koreji je nezamisliv. Postoji samo jedan kanal na televiziji. Nema interneta. Nemamo slobodu da pevamo, pričamo, mislimo i oblačimo se kako želimo. To je jedina zemlja na svetu koja je ubijala ljude zbog nedozvoljenih međunarodnih poziva.

Severnokorejce danas terorišu. Dok sam tamo odrastala nikad nisam videla ljubav između muškaraca i žena. Nije bilo knjiga, novinskih članaka, pesama, pa ni filmova o ljubavnim pričama. Nema Romea i Julije. Na repertoaru su samo priče o diktatorima Kimovima, kojima su nam ispirali mozak.

Rođena sam 1993. godine. Oteta sam na rođenju, čak i pre nego što sam saznala šta znače reči sloboda i ljudska prava. Severnokorejci se očajnički bore i umiru za slobodu u ovom trenutku.

Kad sam imala 9 godina, gledala sam javno pogubljenje majke moje drugarice. A šta je loše uradila? Gledala holivudski film. Zbog sumnje u veličinu režima čak tri generacije jedne porodice mogu da završe iza rešetaka ili se oproste od života.

Kad sam imala samo četiri godine, majka me je upozorila čak ni da ne šapućem. Ptice i miševi nisu mogli da me čuju. Priznajem da sam mislila da severnokorejski diktator može da mi čita misli.

Otac mi je umro u Kini, nakon bekstva iz Koreje. I morala sam da ga sahranim u tišini u tri ujutro. Imala sam 14 godina. Nisam mogla ni da plačem. Plašila sam se da će me deportovati u Severnu Koreju.

Na dan kad sam pobegla, gledala sam kako mi majku siluje kineski broker. Bacio je oko na mene. Imala sam 13 godina tad. U Severnoj Koreji postoji izreka:”žene su slabe, ali su majke snažne.” Moja majka se žrtvovala za mene i dozvolila da je siluju.

Oko 300.000 izbeglica iz Severne Koreje je ugroženo u Kini. Skoro 70 odsto tinejdžerki i žena su žrtve koje prodaju za 200 dolara. Prepešačili smo pustinju Gobi, uz pomoć kompasa. Kad je prestao da radi, pratili smo zvezde do slobode. Nekad sam osećala da su samo zvezde uz nas. Tek u Mongoliji smo osetili slobodu. Smrt ili ponos. Naoružane noževima bile smo spremne na samoubistvo, ako bi nas poslali nazad u Severnu Koreju. Hteli smo da živimo kao ljudska bića.

Ljudi me često pitaju kako mogu da pomognu Severnokorejcima. Ima mnogo načina, ali bih zasad pomenula tri. Prvo, obrazujte se, da biste mogli da podignete svest o humanitarnoj krizi u Severnoj Koreji. Drugo, pomozite i podržite izbeglice iz Severne Koreje. I treće, potpišite peticiju da Kina prekine deportacije.

Moramo da donesemo svetlo u najtamnije mesto na svetu. Nisu u pitanju samo ljudska prava u Severnoj Koreji, već prava koja su nam severnokorejski diktatori uzurpirali sedam decenija. Potrebno je da sve više država u svetu izvrši pritisak na Kinu da prekine sa repatrijacijom.

Kineski delegati iz organizacije “Jedan mladi svet” bi mogli da odigraju značajnu ulogu ako progovore. Severna Koreja je neopisiva. Nijedno ljudsko biće ne zaslužuje da bude tlačeno na osnovu mesta rođenja. Moramo manje da se fokusiramo na režim, a više na ljude koji su zaboravljeni.

“Jedan mladi svet” je organizacija koja može da učini da budu vidljiviji. Kolege i koleginice delegati, molim vas pomozite mi da od toga napravimo globalni pokret za oslobođenje Severnokorejaca. Dok sam išla kroz pustinju Gobi, u strahu od smrti, mislila sam da nikog na svetu nije briga. Izgledalo je kao da su samo zvezde uz mene. Ali vi ste me saslušali i brinete. Hvala vam.”

Pogledajte i Video: